Информатика и рачунарство - основе



Информатика и рачунарство су науке које се баве структуром и аутоматском (машинском) обрадом података.
 
Информатика се бави проналажењем оптималних решења за проблеме.
 
Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика. Први пут се помиње у Немачкој године 1957. од стране Карла Штајнбуха.
 
Информатика има за основу математику, електронику, физику и неке инжењерске науке.
 
Настала је у 19. веку размишљањем тадашњег генија Чарлса Бебиџа.
 
 
Основни делови рачунара:
 
1.   кућиште,
2.   монитор,
3.   миш,
4.   тастатура,
5.   матична плоча,
6.   графичка картица,
7.   процесор,
8.   RAM,
9.   флопи диск,
10.  хард диск,
11.  CD или DVD (оптички записи),
12.  модем,
13.  звучна картица (и звучници)
 
 
 
 
Историју електронских дигиталних рачунара можемо поделити на шест генерација:
  1. генерацију - 1951-1958 - електронске (вакумске) цеви као активних елемената и кабловских веза између елемената.
  2. генерацију - 1959-1963 - транзистори који су се уграђивали уместо електронских цеви. Били су јефтинији, бржи, мањи, трошили мање електричне енергије и развијали мање топлоте.
  3. генерацију - 1964-1970 - примена интегрисаних кола.
  4. 1971-1987 - компоненте израђене на бази полупроводничких склопова коришћењем ЛСИ (Ларге Сцале Интегратед) и ВЛСИ (Веррз Ларге Сцале Интегратион) високо интегрисаних склопова која омогућава стварање микропроцесора који представља основу данашњих рачунара.
  5. генерацију - од 1990 -  заснована је на конструкцији паралелне архитектуре који омогућавају истовремени рад више компјутера (процесора) на решавању одређеног задатка;
  6. генерацију компјутера (неурокопјутери) карактерише развој неуронских мрежа које би требало да истовремено обрађују велики број информација коришћењем више хиљада пороцесора.
 
 



Пројекат Наша Школа (nasaskola.rs) © Академија Филиповић
Нека права задржана. Администратори школа су одговорни за објављени садржај