Интернет - Историја интернета!
Историја интернета почиње развојем првих рачунара и првим визијама о умрежавању. У свом познатом чланку у часопису Atlantic Monthly, Венивар Буш је истакао да недостаци у размјени нових теорија и открића успоравају научни напредак. Као одговор на тај проблем, он је замислио један систем за брзу размену и организовање научних информација, на располагању свима коме су потребне и назвао га memex. Memex је требао да буде један транспарентан систем где су ускладиштене књиге, слике, часописи, новине, рукописи и научни есеји и белешке, тако да свако ко има рачунар и знања о његовом систему индексирања може да им приступи. Буш је замишљао да ће се научници из целог света повезивати и приступати тим информацијама дотада невиђеном брзином, базирајући се на сличним принципима асоцијације на којима почива организација људског мозга. Такође је замишљао научнике и професионалце мајнинга података како снимају своје „путовање“ кроз њих, тако да свако ко је за њих заинтересован може да их следи. Скоро пола века након појаве тог чланка, Бушова визија је реализована у облику веба и сродних технологија интернета.
Интернет је створила група визионара и стотине других појединаца чији су инжењерски доприноси помогли његов развој. Крајњи производ је једна технолошка и интелектуална инфраструктура доба информација, која подржава највећи део економије 21. века. Вођен јединственом визијом комуникација у свету рачунара и жељом да се реши низ сложених инжењерских проблема, интернет је произовод инжењерске и научне сарадње. Принципи који су водили његово стварање, представљају најфинију реализацију научног идеала сарадње који се могу сажети скупом основних принципа: комуникациони систем треба да буде резултат сарадње заинтересованих страна, да буде отворен за нове идеје, и да буде надоградив. Визија о интернету се постепено реализовала, у серијама успеха и неуспеха, нових идеја и имплементације истих са инжењерима који су у многим ситуацијама померали могућности и границе тренутне технологије. Она је такође резултат интелектуалних и политичких аргумената и компромиса, финансирана из буџета војне индустрије, али реализована у академском свету.
У 19. веку индустријска револуција је донела собом развој нових технологија које су омогућиле да производи и идеје прелазе велике раздаљине у кратком времену, олакшавајући тако истраживање научних и технолошких граница. Научна истраживања деветнаестог вијека, поставила су темеље за технолошке претходнике модерних рачунара и умрежавања чија ће се употреба популарисати у првој половини 20. вијека, почев од телефона па до колосалних рачунара ENIAC. Ове ране технологије двадесетог века су на сличан начин посвећене према два циља: жеља да се олакша комуникација на удаљеним местима и жеља да се обезбеде ресурси који помажу људима да ефикасно обрађују информације. Међутим, тек ће напета атмосфера која је карактерисала Хладни рат дати почетни импулс да се ова два циља споје у један.
Мрежа ширине и домета интернета, убрзо је превазишла способности њених корисника да прате све могуће локације информација. У преко 50 000 повезних мрежа, праћење локација датотека и IP адреса је постало просто немогуће. Увидевиши проблем, рачунарски научници су кренули да пишу софтвер који би помогао корисницима да пронађу и размијењују датотеке. Један од најпопуларних је био Gopher, који су 1991. године написали Пол Лајндер и Марк П. Макејл из Универзитета у Минесоти. Gopher и његови насљедници су омогућили корисницима да претражују датотеке које би могли преузети на своје рачунаре путем протокола за размјену датотека (File Transfer Protocol - FTP). Gopher је био један протокол интернета који је нудио текстуални или командни интерфејс за преузимање датотека и података са рачунара сервера. Сајтови базирани на Gopher-у су организовали датотетеке тако да су корисници могли да их претражују. Ове ране верзије софтвера за претраживање интернета, донекле су решиле проблем и умногоме олакшале проналажење датотека на интернету.
Све ово ће се убрзо променити. Лични рачунари су постали лакши за коришћење увођењем графичког корисничког интерфејса који је развијен у Зироксовом истраживачком центру у Пало Алту (Xerox Palo Alto Research Center - PARC), и који ће бити имплементиран у оперативни систем рачунара Епл Макинтош, 1984. године. Годину дана касније, Мајкрософт је објавио свој оперативни систем на бази корисничког графичког интерфејса, Виндоуз 1, покушавајући да замијени свој МС-ДОС који се базирао на текстуалном командном интерфјесу. Међутим, Виндоуз неће постати нарочито популаран све до верзије 3.0 објављене 1990. године. Снага рачунара о којој су рани ствараоци интернета само могли да сањају, сада је била доступна широком спектру корисника (на послу, кући, у школама, библиотекама, итд). Приступ интернету је био све лакши кроз комерцијалне мреже, а јавни и слободни приступ су обезбеђивале мреже типа МЕРИТ у Мичигену и Фринет у Кливленду. Ипак, ускоро су требале да стигну још драстичније промјене.
